Порекло становништва села Преодац – према истраживању свештеника Петра Рађеновића из 1933.-34. године
Преодац су најстарије породице населиле пре којих 200 или нешто више година. По предањима, Преодац као да је пре њихова доласка био сасвим пуст. Говоре како је тада све још било зарасло у боровину и морало се крчити да би се имала где кућа метнути.
Полићи (7 кућа – горњи и доњи Полићи) славе Никољдан. Доселили из Грахова пре 100 година.
Бошњаци (6 к.) славе Трипуњдан. Прешли су овамо из Црног Врха пре 120 г.
Глигић (1 к.) слави Јовањдан, а приведен је овамо у Бошњаке из Маринковаца после окупације.
Ајдери (25 к.) славе Никољдан. Они су од рода Јагодића.
Баришићи (4 к.) славе Никољдан. И они су од рода Јагодића као и Ајдери, па су се и населили у исто доба с њима. Исто то важи и за: Јолиновиће (1 к.), Ђукиће (3 к.), Тртиће (7 к.), Тице (18 к.), Миличиће (3 к.) и Салиће (4 к.).
Миличићи прозвани по Милици, која као удовица остала иза мужа трудна и родила сина, па он добио презиме од материног имена.
Салићи прозвани по Сали (Сави) који је био врло „згодан“ и богато се одевао.
Омићи (2 к.) славе Мијољдан. Не знају ништа о својој прошлости.
Марић (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао је из Грахова пре буне (1875).
Симиџија (1 к.) слави Јовањдан. Дошао овамо из Вагана на 20 г. пред буну.
Илијашевићи (3 к.) славе Стевањдан. Дошли из Грахова пре 80—100 г. Звали се Добријевићи, па по Илији прозвани Илијашевићи.
Станишићи (7 к.) славе Јовањдан. Јован (85 г.) прича да је његов прадед доселио овамо из Далмације. Пре њих били су у селу Тртићи и Ђукићи. Свуда овуда била само шума. Крчено, па орано. Једна њихова кућа отселила доста давно негде око Бања-Луке.
Руњо (1 к.) слави Јовањдан. населио их бег на кућиште једног Станишића.
Принцип (1 к.) слави Ђурђевдан. Доселио се из Грахова. Старо им је презиме Чеко. Населили се пре 150—200 г. из Полаче у Далмацији.
Партало (2 к.) славе Благочасне Вериге. Доселили овамо нз Далмације ире 120—130 г. Старије им презиме Иваци.
Савић (1 к.) слави Никољдан. Приведен из Црног Врха пред буну у кућу Тртића.
Будиша (5 к.). Славе Ђурђевдан. Доселили од Дрниша из Далмације.
Ћулум (1 к.) слави Ннкољдан. Приведен из Отковаца по окупацији у кућу Мнличића.
„У Момчила сабља са очима, не боји се никога до бога“.
Предање каже да је цар Душан, баш захваљјући војводи Момчилу, освојио Босну у јесен 1350. године. Већина босанске властеле је прешла на његову страну, а бан Стефан II је побегао из земље. Душанова војска је стигла до Цетине и Крке. У току освајања изграђене су куле стражаре по читавом Душановом Царству. Момчило се борио против Турака, иако је он страдао у сукобу са војском хришћанског владара (цар Кантакузин у историји,- краљ Вукашин у песми), који је био ожењен Момчиловом сестром и мајком краљевића Марка (која се у изворима различито зове: Јелена, Аљена или Јевросима)