КАКО И КАДА СУ Н(Е)АСТАЛИ ГОРЊИ И ДОЊИ ПОЛИЋИ

Први насељеници у шумовити део данашњег Преодца биле су две породице Ђукићи и Бенићи.

Они су почели раскрчивање шумовитих делова обронака ”Врле Стране”.

Предпоставља се да се крчило са запада према истоку. По томе су се Полићи и Баришићи и Марићи последњи населили у Преочку котлину.

Наш предак Петар Полић је створио велику породицу испод ”Великог Чучева”.

када су два Петрова сина Сава и Танасије основали своје породице, они су се поделили.

Сава је остао на очевом имању, док је Танасије изградио домаћинство око 500 м изнад Савиног,

Тада су и настали називи ДОЊИ-САВИНИ И ГОРЊИ ТАНАСИЈИНИ ПОЛИЋИ.

У доњим Полићима биле су три куће, а у горњим осам кућа.

И доњи и горњи Полићи су се налазили на прометном путу, који је повезивао уз Врлу Страну, преко висоравни Тавани – Роре и Гламоч.

Од велике хуманитарне кризе у првом и другом светском рату па све до 1995, када су хрватске војне и паравојне јединице окупирале Грахово, Гламоч и Дрвар, настао је егзодус преосталог становништва из најлепшег села Европе.

Последњи становници горњих Полића били су Здравко са женом Девом, Војин са сином Илијом и Аница Душанова са ћерком Марином.

Из доњих Полића избегли су браћа Петар и Мирко са својим породицама.

После више од два века, шума и шикара је поново прекрила добар део напуштених имања.