Шуме Шатора обилују бором, јелом, смрчом, буквом и јавором, који су мештани Преодца и осталих села љубоморно чували и поносили, са стогодишњим стаблима.

Контролисана експлоатација шума почела је средином двадесетог века, али на жалост од 1990. године шума се неконтролисано експлоатисала. Најквалитетнији јавор расте на Шатору, а својевремено је извожен у западну Европу, где су се од њега правиле изузетне виолине.

Прва насеља у Преодцу никла су у 17 веку а и постепено се насељавало до краја 19 века.

У Преодцу су живеле следеће породице:

Ајдер, Бенић, Баришић, Будиша, Голић, Ђукић, Илијашевић, Омић, Полић, Принцип, Партале, Руњо, Станишић, Симиџија, Салић, Тица, Тртић, Миличић, Марић и Јелиновић.

Фамилије су живеле у вишечланом домаћинству а у појединим било је и преко 20 чланова домаћинства.

Становништво се углавном бавило земљорадњом и сточарством.

Поједине фамилије имале су и преко 300 оваца, а крупне стоке говеда и коња и преко 50 комада по домаћинству.

Имућније фамилије су на појединим пропланцима Шатора (као што су Тавани, Клачина, Борик, висибабе, долови итд) имали су катуне-штале за стоку и појате за сено.

Захваљујући великом броју извора на Шатору и Преодцу настаје река Унац, где су Преодчани саградили око 25 воденица.

Насеља која су од Преодца гравитирали према Гламочу, добрим делом Грахова и Дрвара нису имали изворску воду, па су воденице у Преодцу радиле даноноћно за житеље гламочких села: Оџака, Халпића, Главица, Шумљака, Вагана, Стекеровца, Рора, Црног Врха, Савића, Старог Села.

Духовни и културно-просветни преображај становништва Преодца почиње да се одвија градњом цркве Свете тројце 1926 године и основне школе 1936. године. (Црквена слава у Преодцу су Духови, познати као збор, на коме су се окупљали и становници околних села.)

Преодац јe био општинско место од 1955. до 1962. године, а у том периоду отворена је и осмогодишња школа, село је добило струју, отворена је пошта, здравствана и ветеринарска станица и продавница.

Већина ученика је наставило школовање, а по завршетку ретко ко се враћао у Преодац тако да су остала махом старачка домаћинства.

Тотано исељавање (95 %) настало је 1995. год, када је српски живаљ протеран из Дрварске, Гламочке и Граховске општине, кад је хрватска војска окупирала и спалила већину објеката. Један део становника пребегао је у Бања Луку и градове Србије, код рођака и пријатеља. Мањи број се иселио у западну Европу, Америку и Аустралију.

Остаје мистерија какви су компромиси прављени у Дејтону, па ово, природним богатсвима богато подручје није припало Републици Српској, иако је већинско становништво било српско.

Мали број старачких домаћинстава дочекује госте сваке године уочи Светог Илије 2. августа на Шатору код језера и Булиног врела.

Први предци породице Полић у Преодац доселили су се у 19 веку, највероватније из Книнске Крајине.

Преодчани су масовно учествовали у НОБ-у, па је око 130 становника у току рата и од последица рата изгубило живот, Масовно исељавање почело је 1945 године, као колонисти у Земуну, Новој Пазови, Бачкој Паланци, Зрењанину, банатском селу Крајишник и Деспотовац.

На слици партизанска чета из Преодца у саставу Ливањског одреда 1942.