Основно занимање Преодчана била су сточарство, земљорадња, воћарство, а млађи су сезонски радили у шумарији на планској сечи шуме на Шатору, Старетини, Потоцима. Клековачи, Јадовнику…

Мали број занатлија опслуживао је село и околину. Познати ковач био је Илија Бенић, а тесар чувени мајстор Дмитар – Луке Полића од кога је и научио занат. Његове веште руке градиле су комплетне дрвене куће, покривао их цепаном шимлом, правио волујска кола, точкове, плугове, витла за млинове, кућне судове, вучије, каце, ситне алатке…

Чувени млинари са воденицама на потоку Млини били су Полићи, Станишићи, Ајдери, Тице, Баришићи и Омићи.

Водило се рачуна о размацима између воденица и начину довођења снажног млаза воде путем „јажви“ и дрвенe цеви „бадањ“, на витло са лопатицама и коло које је покретало воденични камен, који се окретао контролисаним бројем обртаја, да би жито било идеално самлевено.

Горњи и доњи камен посебне тврдоће, се набављао у Дервенти, јер у широј околини Преодца налазио се углавно кречњак, који није имао потребну тврдоћу.

Неке воденице су имале ваљарице „ступе“ за ваљање сукна и „биљаца“ (вунена ћебад), која су се ткала од вуне оваца „праменка“ и обрадом смањивана је њихова оштрина и грубост „потке“.

Значајан приход млинари су имали од „Ујма“-проценат од самлевеног жита.

Полићи су имали шест воденица (погледај мапу страна 4 – страна – ПРЕЛИСТАЈТЕ РОДОСЛОВ или на старни – ИСПОД ШАТОРА – ПРЕОДАЦ).

Самосталне су имали Лукини синови: Дмитар, Михајло – Мића, Ђурађ-Ђуђо и Никола.

Илијини синови: Милош-Тале, а Тодор и Душан имали су заједничку воденицу.

Највише се млео јечам, кукуруз, зоб, пшеница, донешен са Црног врха, Срдића, Чегара, Савића, Ћулума, из Рора долазили су Костадиновићи, Лукајичи, Кукобрати, Папичи, Травари, а из Стекероваца: Лончари, Шкрбићи, Убовићи, из Вгана: Малешевићи, Ивићи, из Шумљака: Радумиле, из Главица: Ђурићићи, Ликокури, Талијани, из Поповића Бјекићи и Вракале…

Текст: Дане Полић

Познавао је дрво у душу – Дмитар, наследник очевих (Лука Полић), златних тесарских руку.